ball and chain
- a šta ti toliko imaš protiv braka?
- ček, sad ću da ti pošaljem.
marry me
young girl says to her mom,
"how did you know that father was 'the one'?"
then mom just rolls her eyes
she says "you'll find that special guy"
but to herself she cannot lie,
she thinks "i pray for the day i die and they bury me!"
then boy becomes a man
he finds that special one who understands
he knows 'twas meant to be
her faults he cannot see
and now he's down on his bended knee
"i pledge my love eternally, will you marry me?"
do you take this woman?
i don't!
do you take this man?
i don't
for the rest of your awful life,
she is your lawful wedded wife!
do you take this woman?
i don't!
do you take this man?
i don't!
eternal agony in holy matrimony!
the two now joined as one
and from this holy union comes a son
so the cycle begins again
another fool is on his knee:
"where is my alimony?"
hang yourself from the family tree
say "marry me!"
menopause, mid-life crisis,
moments for the rest of your life...
'til death do you apart,
'til the kids leave home - she is your wife
(june?)
just look at your parents strife,
imagine that for the rest of your life
do you take this woman?
indubitably - I DON'T!
jel to nešto na moj račun?
kaži mi u lice (opet!), nemoj blog o tome da praviš, hehehehe ;)
pa ne znam... je li?
sa vezom ili bez al podseti me sad na Rammstein :)
a mene na martu (wainwright, naravno:))). ili... it's not a life being a wife (lou reed), ili... married - burried (nirvana)... samo asocijacije, ne ubedjenja.
oh, aleluja, novi post!:)
O: ja bih rekla da tebe stosta asocira na rammstein!:D msd: ne i ubedjenja?! vidis ti to - ona bi se udavala! eee, gde ide ovaj svet... :P p.s. htela prvo da nazovem post married-buried! :D
nisam to rekla:)
eh sad, mislis da je tako? mislim za Rammstein??? a osim toga asocira i na PJ :) hahahha
a bit harsh... ne mora sve da bude baš tako tragično. meni je nekako drago kad vidim neki stariji par koji se očigledno još uvek voli... jeste retko, ali ima.. a u životu ima svašta. brak sigurno nije najgora opcija... i'm thinking- strani pasoš i to... :D
ovde treba da se javi neko konzervativnih shvatanja, pa da navuce sav gnev :)
evo recimo ja, mada je meni poslednje sto imam na umu da se udam za nekoga :)
a i to bi mog'o, da ti padne na pamet! u engleskoj, npr! >D
ma hej, nemam ja nista protiv braka a priori, vec protiv ljudi koji svoj konformisticki pristup zivotu predstavljavljaju kao jedini 'ispravan'...
potpis. pecat. eto!
a sta cemo sa ljudima koji svoj nekonformisticki pristup zivotu predstavljaju kao jedini 'ispravan'? :p
da ih osisamo ko ramonse :)
pomegranate, a sto si se ti nasla prozvanom u ovom postu, ha? da nemas neke novosti da mi saopstis? :P spidloris, ja predlazem nesto vise u fazonu twisted sister, cinderella i tak to... hair metal forevr!
pa zar nismo pricale o tome!? :) shalim se ja malo. malo. ;)
ako ne napises nesto uskoro, pojavice ti se oni neki glupi oglasi na blogu!
dosadno je bez tebe!
nemoj biti too shy shy!
enisa
enisa je došla u naš razred otprilike nedelju-dve nakon početka školske godine. još uvek se jasno sećam kako je izgledala tog dana. nosila je žuti džemper, farmerke izlizane na kolenima i gumene čizme. bila je tamnoputa i ošišana kao dečak. ne sećam se više da li su nam objasnili da je enisa drugačija ili su nas pustili da sami shvatimo, tek, tog dana se idila pohađanja prvog razreda osnovne škole nepovratno narušila.
sela je u poslednju klupu, sama. već na prvom malom odmoru otvorena je pandorina kutija. u početku su samo radoznalo obigravali oko nje, zapitkujući je koješta. ona je, uz osmeh, pokušavala da im odgovori, ali uspevala je samo da izusti neke neartikulisane reči koje niko nije razumeo. počelo je histeričnim smehom, da bi se naknadno pretvorilo u rutinu koja će se ponavljati sve do kraja njenog boravka kod nas - ismevanje, bacanje stvari, ćuškanje, lupanje 'macola'... ponekad je umela da se rasplače, ali većinu vremena se samo nemušto osmehivala na sve te surovosti. taj osmeh me i dalje pocepa nadvoje, kad god ga se setim. mislim da sam prvih nekoliko dana bila u stanju šoka i nisam znala kako da reagujem na sve to što se pred mojim očima odigravalo. onda sam se osvestila. na odmoru sam sela pored nje i ponudila joj da zajedno uradimo neki domaći. nekoliko dečaka se već ustremilo na nju, kada sam ustala i rekla im da odjebu. završila sam u plastičnoj kanti za đubre u ćošku. ali zbog tog pogleda punog bezgranične zahvalnosti, nastavila sam da im se svakodnevno suprotstavljam. da se razumemo, nisam ja u ovoj priči nikakva majka tereza. iskreno, nerviralo me kada me je na velikim odmorima pratila u stopu i što sam, uz nju, i ja polako postajala autsajder - jednostavni poredak u surovom dečjem svetu. ali bes i razočaranje zbog nepravde koja se dešavala bili su ipak snažniji. i onda, taj dan. progoniće me dok živim. naša učiteljica, koju sam obožavala od prvog dana, se sve ovo vreme držala nekako po strani. kada bih joj prijavila da opet maltretiraju enisu, ona bi samo podviknula, ali nikad ih nije kaznila. meni je to bilo jako čudno, jer je bila prilično stroga i kažnjavanje za mnogo manje prestupe joj nije bilo strano. tog dana smo vežbali slova. na tablu je izvodila samo one 'problematične' slučajeve koji su se i dalje mučili s alfabetom. pred kraj časa je prozvala i enisu. začudila sam se, ali uspela sam da joj uputim ohrabrujući osmeh dok je izlazila na tablu. a onda je moja voljena učiteljica uzela kredu, napisala slova 'k' i 'g' i rekla joj da pročita. skamenila sam se. enisa je slova prepoznala i pokušala da ih izgovori, ali oba su zvučala istovetno - kao kada na francuskom izgovorite 'un'. gromoglasan smeh orio se iz naše učionice i nekome spolja je taj zvuk nevinog dečjeg radovanja verovatno ulepšao dan. sa zaprepašćenjem, shvatila sam da sam, pored enise, ja bila jedina osoba u prostoriji koja se nije smejala. jer, naša učiteljica se takođe silno zabavljala. što se enisa više upinjala da pravilno izgovori slova, to se i učiteljica, uz hor ostalih, više smejala. u nekom trenutku uhvatila je moj ledeni pogled i tek tada došla k svesti. naredila im je da se smire i poslala enisu na mesto.
***
ja sam prvobitno htela da napišem jedan teorijski post o poreklu svog neizlečivog bunta protiv nametnutih autoriteta koji ne zaslužuju da to budu. ali drago mi je što sam na kraju ipak ispričala ovu priču, jer ona o tome govori mnogo više nego što bih ja sama nekim drugačijim izborom reči. o enisi ništa nisam čula otkako nas je na polugodištu tog prvog razreda napustila i otišla u 'specijalnu školu'. nadam se da je dobro. i da se ne seća.
Hvala ti sto si ovo napisala - u ime neke dece. :)
Ne znam sta da kazem osim fenomenalno skroz, toplo i divno. Imala sam pre neki dan slican dogadjaj u svom razredu, na srecu, nisam reagovala kao tvoja uciteljica, mada nisam sigurna ni da li sam ok razredna, jedino sto se trudim da skapiram klince najvise sto mogu. sorry, sto oduzih :)
uh bre, znas sta, iskreno, iznervirala sam se. ali bas! mene takve stvari mnog nerviraju, a i ne moras posle ovoga nista da objasnjavas, sve je jasno ko suza. grrr sad za kaznu da napises nesto lepo! :P
uhh, sve ovo mi je jako, jako poznato. u obdanistu sam imala uciteljicu koja je obozavala decu nekih lekara i direktora... boze, koliko sam se nepravdi nagledala tada... i koliko sam proplakala zbog toga. Mene je to toliko kasnije proganjalo, da sam uvek i svuda pokusavala da budem najbolja, u raznim skolskim takmicenjima, cak i saveznog ranga, a to je strasno opterecenje za nezno dete kao sto sam bila ja... ti dogadjaji iz ranog detinjstva su nekad toliko znacajni, da ih se secas mnogo godina kasnije, a vidim da je i sa tobom slicno... pozz
malo koji autoritet zaslužuje da to bude. "ne, neću da vam pokažem ličnu kartu!"
e pa. kad čeprkaš po sebi. uf. i :) za post.
hvala svima na komentarima.
@luz: ja sam ubedjena da si ti divan pedagog, ajd sad priznaj da te klinci totalno obozavaju! :)@gamet: ponekad bih volela da se ne secam toliko stvari. @pomegranate: zasluzuju jedino oni koje sam izaberes. @cat: danas sam cula rec 'fornetti' 10 puta. ima li druge hrane?
moja poenta: samo drugu hranu treba i jesti!!!
cinizam i ostali demoni
- ej.
- ej?
- je l' ti misliš da sam ja malo otišla u kurac sa svojim cinizmom?
- ne mislim. zdrav ti je cinizam.
ali samo kad ga ne primenjuješ na meni.
Obicno je tako. Sve je super al kad nije primenjeno na meni.
hehe a zamisli da je oboleo?! :)
ok je cinizam :)
zdrav i zabavan, al ume da izjede, ne daj se:)
o elementarnim pitanjima
postoje
pitanja za koja pouzdano znam da mi ih niko nikada neće postaviti, a ja već odavno imam spremne odgovore. jednostavno, to su neke
stvari koje nikome in-the-right-mind ne padnu na pamet u obliku pitanja, dok istovremeno,
sam odgovor bez postavljenog pitanja zvuči potpuno besmisleno. ali ovog
puta se neću baviti metafizičkim aspektom ove ideje, ostavljam to za
neki od sledećih postova.
dakle, jedno od pitanja na koje godinama čekam, glasi: "koji je tvoj
omiljeni hemijski element?" a moj spektakularni odgovor bi bio: "živa!" (Hg, mercury / quicksilver)
evo, na ovom primeru se lepo vidi kako odgovor, bez pitanja, zvuči
kretenski. mislim, apsolutno je nemoguće započeti razgovor o hemijskim elementima, a da to ne zvuči, u najmanju ruku, kao da ste na esidu. šta, kao: "e, baš su super oni elementi, ha? (awkward silence) koji ti je omiljeni? (awkward silence) meni živa...". u sledećem trenutku, vaš sagovornik 'odlazi po pljuge' i više se nikad
ne vraća...
so. zašto živa? kao
zakleti društvenjak, u prirodnim naukama se nikad nisam snalazila, pa
tako ni u mendeljejevljevom periodnom sistemu. ali živa me fascinira od
detinjstva. ona, kao i sve što se u kolektivnoj svesti prepoznaje kao kul, poseduje 3
osnovne odlike kul pojave:
1. lepa je (izgleda kao srebrna lava ili robert patrick
u terminatoru 2).
2. opasna je (prema tome - zabranjena. veoma je otrovna, utuvili su mi to u glavu kada sam kao klinka razbila toplomer i izazvala ekološku uzbunu u našem stanu).
3. autoritativna je (posledica dva prethodna činioca).
a
jedna, nedavno otkrivena priča o živi je samo učvrstila njenu titulu
ultimativnog kulnesa među elementima. navodno, u 19. veku, živu su
koristili u procesu nekakvog štavljenja kože, da bi proizveli filc od
koga su se pravili šeširi. to je dovelo do masovnog trovanja živom među
majstorima koji su pravili šešire, a simptomi su bili uglavnom psihičke prirode: nesanice, drhtavica, halucinacije, demencija... kada se otkrio uzrok trovanja,
živa je zabranjena u proizvodnji, ali iz tog vremena je ostao izraz
"mad as hatter", koji je lewis caroll iskoristio za lik ludog
šeširdžije u mojoj omiljenoj knjizi iz detinjstva 'alisa u zemlji čuda'!!!
top that, oxygen!
eto. odgovorila sam na jedno, iako me nisu pitali.
nego, pusti to, reci ti meni koji ti je omiljeni hemijski element?
it's elementary, my dear watson:)
koool aj sad daj drugo pitanje :o)
i zlato nepovratno strada od zive
njah, ti teskasi. ipak helijum. e to ti je element."Praktično sav helijum koji je postojao na Zemlji nije mogao da gradi jedinjenja sa drugim elementima pa je zbog male mase napustio atmosferu Zemlje." fucka mu se za gravitaciju. stari samotnjak. a ima i tu komicnu crtu. i deca ga vole. eto. kad pitas.
koja ti je omiljena trigonometrijska funkcija?
@didi: tek nekon ovog komentara sam uvidela koliko je živa zapravo arogantna. povlačim sve što sam napisala. helijum je moj novi heroj!
spidloris: je li to ono - sinus, kosinus, tangens, kotangens? mislim da sam jednom dobila 3 na kontrolnom iz toga. a čak nisam ni prepisivala...
be-o-grad-gla-vni-grad
“a man can get to love shit if his livelihood
depends on it, if his happiness is involved.” kaže henry miller u rakovoj
obratnici, doduše u nekom drugačijem kontekstu od onog koji sam ja tom citatu pripisala u trenutku dok je autobus iz karađorđeve ulice skretao levo. famozni
“povratak u beograd” o kome se govori isključivo
svečanim tonom i setnog pogleda koji se gubi u daljini.
pa hajde da pokušam da korak-po-korak
detektujem tu spektakularnu emociju za koju svaki beograđanin tvrdi da je neotuđivi deo njegovog identiteta: dakle, dok se prilazi gradu iz pravca autoputa beograd-zagreb,
zaista se steknu svi uslovi za snažan emotivni angažman. sve je tu: falusoidni
genex po kome znaš da si stigao kući, mostić između 29. i 28. bloka koji sam
svakodnevno prelazila na putu do osnovne škole, ponosni betonski kolosi,
hramovi sporta, hoteli, petlje itd. ma ne mož’ da ti lokal-patriotsko srce tahikardično
ne poskoči. međutim, to se meni nikada ne dogodi. pitala sam se često zašto je baš kod mene
izostala ta beogradska povratnička melanholija, kada sam ja savršen materijal za tako nešto. da li je moguće da sam postala hladna kučka
koju više ne dotiču ni te bezazlene uspomene?
bas šiba dalje i tu sva čarolija
prestaje. most, paradoksalno nazvan po egzotičnoj životinji koja
simbolizuje gracioznost, je zapravo jedno nezgrapno čudovište u kome večno
obitava haos. kada se konačno iskobeljate odatle, umesto kakvog širokog
bulevara i preglednog prilaza stanici, dočekuje vas još veći haos u vidu ulice koja
je toliko uska i klaustrofobična, da svaki put pomislim kako bi kafki puklo srce od užasa
da je ikada morao da se proveze tuda. a onda konačno… :fanfare: krajnje odredište, zvano BAS! oni koji dolaze prvi put verovatno prvo
pomisle da su promašili glavnu stanicu i zalutali u neko prigradsko naselje. te
novajlije odmah prepoznate, jer su po pravilu overdressed i po unezverenom pogledu koji luta
levo-desno očajnički tražeći nepostojeći putokaz. kad vam šofer konačno izvadi
torbu iz prtljažnika i zavrljači je svom snagom na trotoar, obično se, u roku od ništa,
nađete opkoljeni neobrijanim prefriganim njuškama koje vam otimaju torbu iz
ruku nudeći pritom svoje ekskluzivne taksi usluge (ekskluziva se
naravno sastoji u nepostojanju taksimetra i ceni po dogovoru). ako uspete da ih se
otresete i krenete svojim putem, barem nekoliko puta ćete se sudariti sa histeričnim ženama koje trče kao da je sudnji dan, levom rukom tegleći torbu za ručku, a
desnom dete za nadlakticu, dok ono bespomoćno šlajfuje nogicama u prazno. i još
mnogo sličnih živopisnih prizora vas očekuje u tom grotlu prljavštine, smrada i smoga.
ali čovek se, kao što tvrdi miler, ipak zaljubi u govno. valjda uvidi da one garnirane, sugar-coated uspomene zapravo ne obezbeđuju taj očekivani intenzivni doživljaj. stoga on voli samo ono što ga podseća da je živ. i jedino to saznanje može da izazove nepravilan srčani ritam.
a na beogradskoj
autobuskoj stanici, ljudi se osećaju živima.
upravo!dok ga ne napustiš, nemoguće je uvideti koliko je poseban i jedinstven
ovo je tako dobar post...dopada mi se ta Milerova ideja :)) oduvek sam bio veoma kritican i strog prema gradu u kojem citavu deceniju...a opet, ne mogu da zaboravim koliko me je radovalo kad sam mu se u gastarbajterskoj fazi zivota mladoga na kratko vracao...
pa kud se baš uhvati za taj mostić izmedju blokova 28 i 29-30? pa znaš li ti, nesrećo, koje smo mi tu ribe... ma idi begaj, ja obožavam taj mostitj.:)
Meni je na zalije kada se kuci vracas iz onog drugog pravca, i vise ne mozes da vidis TORANJ koji te je docekivao ceo tvoj zivot... :(
imam utisak da je ovaj tvoj post jedna odlična stilska vežba. agresivan je, i čist. kao čiste boje. ali umeš ti i sa prelazima, videla sam...
i'm sooo busted! :D
e, bre, sramota! ni jedan novi post! pisi!:)
ma, boji se sindroma drugog albuma, now that she's been busted :)
i have my boyz bust a cap in yr ass if you not gonna write...
stvarno je vreme...
evo, samo za ovaj agitprop ovde, napisala sam novi. u sto maraka da vam se nece dopasti? ;)
so true!
pas koji je voleo bajadere
prethodne večeri smo joj na natkasni pored kreveta ostavili malo pakovanje bajadera, koga ujutru više nije bilo. u šali smo je pitali da li ih je već smazala, iako smo znali da ih je podmotala neka od sestara. nakon kraćeg razmišljanja, odgovorila nam je: "pas je pojeo bajaderu". mi smo se nasmejali. to je ujedno bio i trenutak kada sam shvatila da se neće oporaviti.
tešim se da je srećna okolnost to što je otišla iz sveta u kome psi jedu bajadere, nego iz onog u kome se razgovara o metastazama, hemoterapijama i grobnim mestima.
ali i dalje boli isto kao tog dana.
"it's never over, she's the tear that hangs inside mysolu forever... "
sjajan post i način da ona i dalje živi...
nice :) kao i prethodne pricice :)
tnx guys.
that buckley really said it all...
@hipatija: obećavam da cu prestati da mislim da je to samo uteha za naivne. obećavam. :)
eh. bas lep post. narocito poslednja recenica. lepo zvuci, ali joj znacenje nije nimalo lepo.
izlishan je svaki (moj) komentar :(((
ruski dom
moja se gimnazija nalazila na suprotnom kraju grada od onoga u kome živim. morala sam da ustajem u 6 da bih stigla na vreme, jerbo sam se školovala u najgore doba gradskog prevoza. svaki dan sam prolazila peške kroz narodnog fronta, pored ruskog doma. jedno jutro vučem se tako, jedva držim oči otvorene, prolazim pored onog platoa ispred ruskog doma, a tamo za ogradom stoji čikica, onako duge bele kose i brade. prošla sam već i razmišljam u sebi "ma bre, znam ja ovog dedu…" odjednom se setim i ukopam se u mestu. "jebote!!! pa to je leonardo da vinči!!!". pomislim da sam istripovala, okrenem se, ono stvarno – leonardo! ne verujem šta se dešava. opreznim mačjim korakom krenem da mu se približavam i u tom trenutku ugledam tablu: "umetnici iz sankt petersburga predstavljaju: izložba voštanih figura ".
da sisamo
mamina ruka u 4 ujutru i najlakše buđenje na svetu.
miris kožnih sedišta i salame.
adrenaline rush kad se zaplavi između planina.
nikad prežaljeni šlauf u obliku labuda.
mini-džem/maslac/med.
šećerna vuna, hopsi i komandant mark.
"molimtemolimtemolimte, samo još jedan dan!"
good bye, tito! :(
kinder supplies
jedna misterija iz detinjstva mi je do dana današnjeg ostala nerazjašnjena: šta je jebena treća želja u kinder jajetu?!
da se podsetimo, reklama je išla ovako: "kinder jaje, ispunjava ti tri želje! igračku, (pa onda idu scene vesele dece)... i čokoladu!". naravno, kasnije razrađujući teoriju zavere, zaključila sam da te umetnute scene sa decom služe da odvuku pažnju, kako bismo mi zaboravili da su oni u startu rekli 3 želje!
konsultovala sam se tada oko tog problema i sa drugom decom i oni su isto imali razne teorije, npr: 1. želja - igračka, 2. želja - sloj bele čokolade, 3. želja - sloj crne čokolade! ili: žuto plastično jaje od koga kasnije praviš bombe! 
anyways, na kraju smo zaključili da je treća želja najverovatnije famozno iznenađenje, i svi smo se složili da je to jedna krajnje lejmerska zamisao, jer kome uopšte pada na pamet da zaželi iznenađenje? totalna prevara. dakle, kinder jaje ispunjava dve, a ne tri želje!
period.
sad su i igračke sklopljene.
period.a.
nama je ćale prvo kinder jaje doneo iz austrije, neke '86. i tada su bili diznijevi junaci. što se mene tiče, fušeraj je počeo već sa pink panter edicijom...
ha bas si saban treca zelja je ukus
manični ponedeljak i paradoksalni utorak
jednom mi se dogodio paradoksalni utorak.
probudim se na jedvite jade, uključim radio, čujem banglese "manic monday". hihihi! neko ne provaljuje da je utorak. spremam se, kasnim, zovem taxi. ulazim u taxi, stojimo na semaforu, kreće manic monday! razrogačim oči u taksistu, on ništa ne konta, lupka prstima po volanu u ritmu muzike. aman, šta je ovim ljudima, pa danas je utorak! u-to-rak!!! iskuliram. u gradu sretnem neke čudne ljude iz prošlosti. vraćam se, ulazim u c-market u bloku da kupim leba. ori se: "it's just another manic monday..."! u panici, osvrćem se da vidim iza kog ćoška će da izleti ekipa skrivene kamere! ništa se ne dešava. iskuliram. odem kući.
a ko bi ga znao, možda sam i sanjala... 
kad ono ustvari sreda hahah, da da zagonetke vremena...
deja vu :)
misliš, deja entendu (ili tako nešto, zaboravila sam i ono malo francuskog što sam znala)! :D
deja whatever! ČP, haha
kad sam videla naziv bloga, u glavi je pocela da mi se vrti 'pure morning', ne znam zasto, i to u nekom suludom miksu sa 'just another mm...' :)
pure monday? :D
oh, ne, ne izazivaj:), mozak ce mi se sprziti u asocijacijama, odmah sam se setila tori amos i 'i don't like mondays'... :)
ili boomtown rats (ako je nekom sledeća asocijacija live aid/8/earth - DON'T! :D)! a meni opet na boomtown rats prva asocijacija boo radleys, a zatim harper lee i tako u nedogled. prestajem.
